Iz Dizni studija nam stižu „Avioni“, akciona, animirana, komedija, avantura u kojoj glavnu ulogu ima Dasti (glas mu pozajmljuje Milan Antonić/ Dejn Kuk), dobrodušni poljoprivredni avion koji sanja o tome da učestvuje u trkama na velikim visinama. Ali Dasti nije napravljen za trke i pritom se boji visine. Zato će se obratiti vojnom pilotu Kapetanu da mu pomogne da se kvalifikuje za trku u kojoj će pokušati da pobedi Rasturača, avion koji brani titulu šampiona. Dastijeva hrabrost je stavljena na test jer će morati da dosegne visine o kojima nikad nije ni sanjao i da opčinjeni svet inspiriše da se vine u nebo. „Avioni“ poleću na jesen 2013.

KAKO SU ZASLUŽILI KRILA

 Film „Avioni“, koji u svetske bioskope stiže početkom avgusta, a u srpske premijerno 31. avgusta 2013, inspirisan je svetom „Automobila“, filmom iz produkcije Dizni•Piksar koji je ujurio u srca ljubitelja filma još 2006. godine. Diznijevi „Avioni“ pripovedaju priču o zaprašivaču useva po imenu Dasti koji je sigurno sposoban za mnogo veće zadatke no što je briga o usevima.

Hol kaže, „Mislim da ljudi lako mogu da se povežu s Diznijevim „Avionima“ jer je reč o sjajnoj priči o junaku kome sreća nije baš naklonjena. Prepuna je emocija i poruka koje bi nam svima bile od koristi. Ako verujemo u sebe i iskoračimo iz svog zaštićenog kruga i prevaziđemo svaki strah, iznenadiće nas rezultati. I baš to se dešava Dastiju u ovom filmu. On je zaprašivač koji nikad nije leteo iznad 300 metara, ali sanja da bude najbrži trkački avion na svetu. Mnogo je prepreka pred njih i mora prilično da se potrudi da skupi hrabrost da postane više no što je ono za šta je napravljen.“

I upravo je ovo prevazilaženje ličnih ograničenja tema filma. Stoga je ekipa filma prvo morala da razume kako su avioni napravljeni i kako rade pre no što pomognu Dastiju da pobedi prvobitni oblik. Istraživanje je pomoglo da ispoštuju Lasiterovu filozofiju da ostanu verni materijalima. Ovaj princip je zahtevao od umetnika da imaju na umu fizičku strukturu aviona, njegov čelični kostur, veličinu i težinu dok osmišljavaju i animiraju junake. Krila ne smeju da se savijaju, tela da se razvlače ili gnječe, a propeleri su morali da se kreću kao pravi. Autori su našli mnogo suptilnije načine da prenesu akciju i osećanja. Ali, sve je započelo istraživanjem.

„Mnogo smo se zabavljali dok smo istraživali svet aviona,“ kaže Hol. „Mogli smo da isprobamo sve vrste letova, balone na vruć vazduh, bombardere iz Prvog svetskog rata i različite mlazne i civilne letelice.“

Nekoliko članova produkcije išlo u obilazak vazduhoplovnih muzeja, aero mitinga, nosača aviona i brojnih malih aerodroma kako bi upili atmosferu i zaokružili svoje znanje o avionima, a sve da bi priča bila autentična. „Ponašao sam se kao dete u radnji sa slatkišima,“ kaže Hol. „Pričali smo s pionirima avijacije, pilotima ratnih aviona, veteranima Korejskog rata, civilnim probnim pilotima. Imali smo poseban pristup Plavim anđelima Tanderberdima. Bilo je neverovatno.“

MOŽE LI DA LETI?

 Snimanje Diznijevih „Aviona” koji lete – doslovce – zahteva zbog jedinstvene kombinacije istraživanja, saradnje mnogo napornog rada. Ekipa je pozvala Džejsona Makinlija kao letačkog stručnjaka za film. Makinli, autor, producent i reditelj serije „Dogflights” na kanalu Histori, specijalizovao se za osmišljavanje efekata letenja za film i televiziju. „U svakoj letačkoj sceni imate ogromno nebo,” kaže Makinli. Letite 500-600 km na sat i prostor kojim se krećete je nepregledan. Zato smo hteli da taj osećaj brzine i prostora prenesemo publici.”

Makinli je imao strategiju srodnu Lesiterovoj “odanosti” pravim materijalima. Prava veličina, stvarna brzina. “Avioni moraju biti prave veličine, set mora biti prave veličine, a avioni moraju da lete brzinom koju mogu da razviju u stvarnom svetu. Ljudsko oko je toliko naviknuto na brzinu i pokret – svi smo videli pticu u leti, avion, bačenu loptu. U našem mozgu je čitava arhiva pokreta, načina kretanja, itd. Čim nešto, pa i najmanja sitnica, odstupa od zakona fizike, mi to uočimo istog trenutka.”

Makinli je i pre samog početka rada na filmu obavio opsežna istraživanja da se upozna sa mogućnostima svakog aviona posebno. Svoje znanje je primenio na skoro 800 kadrova letenja u filmu. Međutim, njegova omiljena scena je kada Dasti ulazi u takmičenje u Kupu Severne Amerike, kvalifikacije za svetski kup. Želeli smo da to bude veliki trenutak i završili smo sa scenom od skoro 60 kadrova.”

Da bi se obezbedila autentičnost u scenama letenja, angažovan je Šon Bautista. Šon je pilotsku dozvolu dobio još kao srednjoškolac, a kasnije je leteo na cesnama, pajperima, F-4, F-16 i na komercijalnim avionima, uključujući i boing 747. Ima više hiljada sati leta u svojoj karijeri. “Drago mi je da sam mogao da odgovorim i na neka tehnička pitanja, kao što je kako se povećava broj konjskih snaga na zaprašivaču sa PT 6 turbo propelerom.”

Bautista je pokazao i kako Dasti može da poboljša performanse kroz specijalne manevre i kretanje uopšte. Takođe, i dijaloge u filmu je učinio autentičnijim. Za vreme ručka bi uključili snimač razgovora i terali me da pričam kao vojni pilot ili kontrolor leta. Ti ljudi ne koriste uobičajeni žargon. Sve je u skraćenicama i teško ih je razumeti.”

Ekipa je snimala prave avione, kako bi scene letenja bile što realnije. Bili su tu i zaprašivači useva, stari dvokrilci, dvomotorci i F-16.

                                                           VELIKA NADANJA

Dok su vršili istraživanja o pravim avionima, ljudi iz ekipe shvatili su da su mnogi detalji do kojih su došli zapravo pomogli da se priča iznese. Na primer, zaprašivači useva ne moraju da lete na visini većoj od 300 metara. Tako Dasti, iako sanja da postane svetski poznati avion trkač, ipak može da ima određene zadrške prema letu na većim visinama. Nije napravljen da leti visoko, pa je savršeno logično da bi mogao da ima pravi strah od visine. To ih je dalje odvelo do specijaliste za fobije, kako bi u filmu bili predstavljeni na pravi način i kako bi neko ko sedi u publici, a pati od nečeg sličnog, mogao da se poveže ili poistoveti sa likom.

Svi mi imamo strah od nečega, u manjoj ili većoj meri, i zato je Dasti lik s kojim publika može da se poistoveti. Svako se pre ili kasnije suoči sa situacijom u kojoj mora da prevaziđe svoje strahove, kako bi nastavio dalje. Dastijeva dilema je veoma “ljudska” i mi osećamo njegov bol i želimo da on uspe. Takođe, obično volimo nekog ko nije favorit, nekog ko je slabiji.