Majk Vazovski je još kao mali monstrum, sanjao o tome da upiše Univerzitet za monstrume, jer je želeo da postane strašitelj i vrlo dobro znao da najbolji strašitelji dolaze odatle. Međutim, već od prvog semestra na ovom univerzitetu Majkovi planovi će se poremetiti, jer će ukrstiti puteve sa velikom „facom“ Džejmsom P. Salivanom, Salijem (glas Džona Gudmana), rođenim strašiteljem. Zbog njihovog preteranog takmičarskog duha, obojica će biti izbačeni sa elitnog programa za strašitelje. Ono što je još gore, shvatiće da će morati da rade zajedno, uz čitav dijapazon čudnih i neprilagođenih monstruma, kako bi popravili ovu situaciju.

Pit Dokter, režiser filma “Udruženje monstruma” imao je glavnu ulogu u realizaciji najboljih ideja u “Univerzitetu za monstrume”. “Među prvim idejama koje su nam pale na pamet bila je i ta da kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore,” kaže Dokter. “Vrata su bila vrlo značajan motiv u prvom delu, tako da se ova ideja zaista izdvajala. Shvatili smo da je glavna poruka u mnogim filmovima – pogotovo onim za decu – “ako daš sve od sebe i veruješ u sebe, sve je moguće!’ I to nije loša poruka ali problem je što nije uvek istinita. Šta radiš kada ti se snovi razbiju?”

Tri karaktera se vraćaju u nastavku. “Morali smo da vratimo Majka i Salija ali kroz vreme,” kaže režiser. “Morali smo da ih podmladimo – studentsko doba – a kako to da uradite sa monstrumima?

“Učinili smo ih mršavijim, skratili rogove, izbrisali bore, posvetleli oči izražajnijim bojama. Kada izdvojite karakteristike nečijeg lika, kakve god one bile, to je ono što pamtite 10 godina nakon što ste gledali film,” kaže umetnički direktor, zadužen za likove.

Ovim potezom je svakom liku koji se vratio, dodelio neku vrstu “vizuelnog pečata”. Majk je dobio protezu, dok su Saliju dodali razbarušenu tinejdžersku frizuru, koja potvrđuje njegov nemarni stav prema svemu. Rendal, poznatiji kao Rendi u “Univerzitetu za monstrume” nosi “teglice” koje ometaju njegov čin nestajanja koji je još uvek u fazi usavršavanja.

U “Univerzitetu za monstrume” učestvuje čak 500 različitih likova, to znači 25 likova po sceni, što je više nego duplo u prethodnim Piksarovim filmovima.  Dizajneri su kreirali više od 400 likova statista za potrebe masovnih scena u kampusu, bratstvima i takmičenjima.

Kristina Vagoner, supervizor za simulaciju, bila je deo tima i pomogla je pri realizaciji što realnijeg pokretanja Salijevog krzna. Ali za razliku od “Udruženja monstruma”, ovoga puta njen posao je bio olakšan nizom tehnoloških napredaka ali je u isto vreme i otežan sa novim izazovima.

“U ovom filmu se pojavljuje više krznatih likova nego u bilo kom pre”, kaže Vagonerova. “U osnovi, u ‘Udruženju monstruma’ smo mogli da imamo samo jedan glavni krznati karakter, zato što je u to vreme to bila velika stvar koja je ozbiljno uticala na potrošeno vreme za realizaciju. U ‘Univerzitetu za monstrume,’ 15-20 posto monstrumske populacije ima dlake. Danas je mnogo jednostavnije napraviti dlake i krzno. Tehnologija je zaista sazrela, pogotovo na nivou simulacije. Naš grafički hardver sada omogućava dizajnerima da vide dlake tokom procesa animacije. Ne vide kako se pokreću ali mogu sebi da predstave oblikovanje realnog krzna, i to u brzini koja može da funkcioniše interaktivno. Sa umetničkog aspekta, omogućava animatorima precizniji odnos između samog snimka i željenog obima krzna.”

Ovog leta, na kampusu “Univerziteta za monstrume” slušaju se rok ritmovi nagrađivanog kompozitora Rendija Njumana i Aksvela i Sebastijana Ingrosa iz Švedske Haus Mafije.

“Želeli smo da spojimo zabavan, fanki ali u isto vreme i opušteni ritam, sa nezaobilaznom dozom strašiteljskog i monstruoznog,” kaže Aksvel.