• 
• 

Paradajz je verovatno najomiljenija salata, ne samo zbog lepog izgleda, već i nezamenjivog ukusa i mirisa. Osvežavajući blago kiselkasto-slatkasti ukus, čini ga idealnom salatom u vrelim letnjim danima. Osim što se konzumira svež može se i preraditi u sok, pelat, pire, a može se i sušiti u aromatičan začin i dodatak jelima.

Zašto je dobar?

Paradajz sadrži veliki procenat vode pa pomaže rehidriranje organizma tokom letnjih vrućina. Bogat je i vitaminima C i E, niacinom, vitaminom K, kao i folnom kiselinom.

Lepu crvenu boju paradajzu daju karoteni i likopen, koji pozitivno utiču na ceo organizam. Oni su antikancerogene supstance, pozitivno deluju na stanje sluzokože i utiču na očuvanje vida.

Uvođenje paradajza u dečiji ishranu mora biti pažljivo. Osim što može biti alergen, njegova kiselost ponekad izaziva iritacije kod osetljivih dečijih stomaka. Za početak je bolje detetu ponuditi obrok u kome je ceo paradajz kuvan, a zatim izvađen iz jela, ili jelo sa paradajz-pireom  pa uz pažljivo praćenje reakcije, polako uvoditi i svež paradajz kao salatu.

Mora se voditi računa i o unosu soli kod dece. Kečap, ili pire od paradajza mogu biti jako začinjeni, tako da za dečiju ishranu treba birati neki sa smanjenim sadržajem natrijuma.

Savetuje se da se ne uvodi u ishranu dok dete ne napuni barem 18 meseci.

Paradajz je u evropu stigao sa novog kontinenta sredinom 16-og veka, ali je dugo smatran otrovnim. Tek početkom 18-og veka počinje da se uzgaja i konzumira kao jestiva biljka. Prvo je njegova žuta varijanta postala popularna u mediteranskim zemljama. Italijani ga i dan danas nazivaju „pomodoro“, odnosno „pomo d´oro“ što znači zlatna jabuka.

Paradajz se gaji  u preko sto vrsta, a boja plodova varira od crvene, preko narandžaste do žute. Oblik takođe može biti različit, te i kod nas osim uobičajenog, na koji smo navikli, sve češće viđamo na primer mali „čeri“ paradajz.

Nekoliko intresantnih činjenica o paradajzu:

–          Kada se donese kući sa pijace, ne treba ga stavljati u frižider. On ne voli temperature ispod deset stepeni, te je bolje čuvati ga na sobnoj temperaturi.

–          Konzumiranje zelenih plodova paradajza može da izazove glavobolju i stomačne probleme, Zeleni plod sadrži alkaloid solanin, koji je otrovan za čoveka. Zrenjem, ili termičkom obradom, ova suspstanca nestaje iz ploda. Ovaj alkaloid sadrže i paprika, krompir, i plavi patlidžan. Dok se kod paprike i paradajza ova supstanca gubi zrenjem, kod krompira i patlidžana to nije slučaj, pa krompir i patlidžan uvek treba konzumirati termički obrađene.

Karoteni iz paradajza se bolje iskorišćavaju ako je paradajz termički obrađen, na primer u obliku pasterizovanog soka, koji se kod nas često sprema.

• 
•