• 
• 

Čuli ste da postoje različiti tipovi roditelja, ali kako bi mogli da klasifikujemo svoj stil roditeljstva u odnosu na dve osnovne dimenzije? Pročitajte i procenite i sami u koju vrstu roditelja spadate.

Roditeljstvo je zahtevan zadatak i zahteva posvećenost, odgovornost i odlučnost. Dobra vest je da svako može da bude sjajan roditelj, samo ako posveti dovoljno pažnje i predanosti tome zahtevnom zadatku.

Postoje dve važne dimenzije roditeljstva: to su osećajnost i zahtevnost. Osećajnost se odnosi na to koliko je osoba topla i privržena kao roditelj. Zahtevnost reprezentuje činjenicu koliko kontrole roditelj želi da ima.

Postoje četiri vrste roditeljstva, koje u sebi sadrže različite stepene ove dve dimenzije. Ključna reč u svemu ovom je moderacija odnosno pravi odnos osećajnosti i zahtevnosti.

1. Autoritarni roditelji

Ovaj tip roditelja je previše zahtevan i on uvek mora da ima kontrolu. Ovakvi roditelji nisu preterano topli i prijemčivi. Oni se fokusiraju na poslušnost, fizičke ili verbalne kazne, pretnje i negativne emocije, kako bi zadobili poslušnost. Deca ovakvih roditelja su obično lako razdražljiva, agresivna i imaju nizak stepen samopouzdanja. Ako i postoji određen stepen dostignuća, on možda neće stvoriti osećaj unutrašnje satisfakcije kod dece, zato što su ova deca verovatno isforsirana, a ne usmeravana i ohrabrivana.

2. Autoritativni roditelji

Ovo je najzdraviji tip roditelja i oni ne pokazuju samo naklonost i toplinu, već daju deci do znanja da postoje pravila i posledice za nepoštovanje određenih pravila. Njihove metode se uglavnom zasnivaju na rasuđivanju, pohvalama i objašnjavanjima. Ovakvi roditelji su u stanju da se prilagode određenim situacijama, uzrastu deteta, ličnosti ili temperamentu. Oni su takođe zadržali određeni stepen nezavisnosti u odgovarajućim situacijama. Deca ovih roditelja imaju dobar osećaj odgovornosti, samopouzdanja i jasno zacrtane ciljeve. Ovaj tip roditeljstva će najverovatnije oformiti decu koja su  veoma svesna i saosećajna. Ovakva deca obično imaju i bolje rezultate u školi i nemaju problema sa samopouzdanjem i prihvatanjem sebe.

3. Popustljivi roditelji

Ovi roditelji su suprotnost prvog tipa roditelja. Oni su topli i brižni, ali sa druge strane imaju male zahteve od dece i gotovo da nemaju pravila.  Njihova deca su impulsivna i sklona zatvaranju u sebe, imaju nizak stepen tolerancije na frustraciju i nisu skoncentrisana na cilj. Ona, takođe imaju tendenciju da nemaju samokontrolu i samodisciplinu.

4. Zanemarujući roditelji

Ovi roditelji nisu ni preterano osećajni, ni preterano zahtevni. Oni su veoma nedosledni i nepredvidivi, a mogu biti i nezainteresovani. Deca ovakvih roditelja obično imaju problem sa impulsivnošću, ćutljiva su, agresivna i imaju nedostatak samopouzdanja.

Svakako treba uzeti u obzir da se ljudi konstantno menjaju, neki nesvesno, a neki svesno rade na sebi i ako je osoba imala određen model roditelja tokom odrastanja, ne znači da će zadržati karakteristike deteta koje je bilo. Ovo je samo gruba klasifikacija koja predstavlja podelu u osnovi.

Na kraju krajeva, kroz edukaciju, predavanje i rad na sebi, svako može da postane bolji roditelj.  Da bi neko bio dobar roditelj mora da poseduje određene tehnike, koje će mu pomoći da bude strpljiv, zadovoljan, miran i racionalan roditelj.

Ključno pitanje, koji bi svaki roditelj trebalo da postavi sebi, jeste da li sam fer, logičan i otvoren kada su u pitanu roditeljske veštine? I naravno, kako i da li prihvatam savete i dobronamerne kritike na svoj račun?

• 
•