• 
• 

Evo nekih sugestija kako da pomognete svom detetu da stekne prijatelje i lepo se slaže sa vršnjacima:

1. Nemojte stati ni na čiju stranu kada se svađa sa prijateljima. Saslušajte dete i odreagujte na njegova osećanja. Možete praviti pretpostavke sa njim o gledištu drugog deteta, ali nemojte osuđivati drugo dete.

2. Slušajte. Uvek ima izazova u odnosima sa vršnjacima. Ako kažete detetu šta da radi stavljate ga u neodrživu poziciju. Umesto toga pomozite mu da jasnije sagleda svoja osećanja i dođe do rešenja problema.

3. Nemojte pobijati mišljenje svog deteta o drugoj osobi. Umesto toga odreagujte tako što ćete detetu pomoći da jasnije sagleda drugu osobu. Kada dete prepozna osećanja i shvati ih, moći će da ih prečisti i krene dalje. Na primer, nemojte reći da neko dete nije mislilo da bude zlobno prema njemu, već krenite od toga da ono jeste bilo zlobno i povredilo je vaše dete, ali možda nije imalo nameru da to uradi. Na ovaj način dete će verovatno prevazići činjenicu da je povređeno i ljuto i doći će do bolje odluke kako da nastavi dalje.

4. Naređivanje je čest izazov u osnovnoj školi. Sva deca žele da se stvari odvijaju prema njihovim željama, ali i da se druga deca igraju sa njima. Roditelj treba da interveniše samo u smislu da nauči dete kako da ostvari dogovor sa vršnjacima.

5. Imajte osećaj za signale od strane drugih roditelja i dece i intervenišite na vreme. Kada deca steknu naviku da ostvaruju odnose sa drugima retko ih menjaju. Primer je upotreba nasilja. Roditelji često pravdaju ovu tendenciju time da je to uobičajeno kod dece, ali se osećaju bespomoćno kada njihovo osmogodišnje dete istuče neko drugo dete.

Kada se deca ponašaju agresivno, to je signal da je potrebna vaša pomoć oko osećanja koja pokreću ovakvo ponašanje (obično je reč o strahu). Kada osnovac reaguje agresivno to je siguran znak da mu je potrebna pomoć. Ukoliko vam se neki roditelj požali kako je vaše dete istuklo njegovo smatrajte to znakom upozorenja. Pokušajte da pomognete detetu da razmisli kako bi se ono osećalo u toj situaciji i idite sa njim da se izvini drugu. U potpunosti istražite šta se dogodilo i šta je dete moglo da uradi kako bi se iskontrolisalo sledeći put. Jasno mu stavite do znanja da, bez obzira na provokaciju, ono što dete uradi jeste njegova odgovornost. Razmislite da li je dete nasilje videlo na TV-u ili u porodici, da li koristite silu kao disciplinsku meru ili je vaše dete preosetljivo i zatvoreno kada su u pitanju jaka osećanja i treba mu pomoć da se nosi sa njima?

Izdvojte svakodnevno posebno vreme za dete, bar pola sata, tokom koga ćete se igrati sa njim i dozvoliti mu da iskaže svoja osećanja. Smeh je dobar kao i suze da se postigne ovaj cilj, ali u nekoj tački igre smeh će verovatno preći u suze ili ljutnju. To je znak da ste na dobrom putu.

6. Pomozite detetu da osmisli različita rešenja problema. Obično, kada se deca jednom suoče sa svojim osećanjima, znaju kako će da postupe, ali ako ne znaju, pomozite im da osmisle. Ponekad je detetu potrebna pomoć da osmisli kako će reći ne, ali na način koji će sačuvati i njegov integritet i integritet drugog deteta.

• 
•