Deciji džeparac daje deci prostor da prave greške u okruženju sa malim rizikom, isto kao kada bi učila da voze na parking prostoru. Ako vaše osmogodišnje dete ne može da ide sa drugovima u bioskop jer je potrošilo do kraja ovonedeljni džeparac, verovatnije je da će sledeće nedelje bolje isplanirati kako će da troši nedeljni džeparac.

Ako naučite dete dovoljno rano koje su zamke kupovine, manje su šanse da Vam se, godinama kasnije, pojavi na pragu sa torbom punom stvari i velikim dugom na kreditnim karticama.

Vežbajući sa svojim novcem deca isprobavaju koncept štednje, odabir prioritetnih ciljeva i kasnije uživanje, što bi im inače delovalo apstraktno i irelevantno.

Koji je uzrast dobar da krenete sa davanjem džeparca?

Tipično je to oko 7 ili 8 godina. Neki roditelji krenu i ranije sa davanjem džeparca, dok drugi čekaju i do 10 godina starosti deteta. Ne postoji posebno pogodno vreme za to. Najbolje vreme je onda kada dete počne da shvata da novac može da mu kupi stvari koje želi.

Ako dete ima tendenciju da ostaje bez novca pre nego što uspe da ga stavi u kasicu-prasicu, sačekajte dok ne vidite znake da uživa u tome da štedi novac, ili da razmišlja o tome kako će ga iskoristiti.

Koliko novca je realan džeparac?

Uzmite u obzir ukupna primanja vašeg domaćinstva, troškove života u vašem okruženju i nivo do koga se vi osećate komformno kada budete određivali koliki ćete džeparac dati detetu. Mnogo porodica određuje džeparac u odnosu na godine života po principu što starije dete – to veći džeparac.

Džeparac možete davati na nedeljnom ili mesečnom nivou. Ovde je važna doslednost. Uspostavite sistem koji će vas podsetiti kada je vreme za davanje džeparca, tako da izbegnete neraspoloženo podsećanje od strane deteta i da vam omogući da možete da unosite promene.

Sa druge strane, nema razloga da se nervirate ako postojeći aranžman ne funkcioniše. Uvek možete da se dogovorite sa detetom i promenite plan.

Da li detetu govoriti na šta da troši džeparac?

Možda razmišljate o tome kako dete ceo džeparac može da potroši na petarde ili nešto slično. Nemojte de brinete. Džeparac ide uz neku vrstu kontrole. Umesto da napravite listu zabranjenih stvari, bolje je da date neke smernice. Na primer, možete da kažete detetu da svoj džeparac može da potroši kako želi, dok god to ne stvara problem. Ovo vam ostavlja puno prostora za manevrisanje, jer pod klauzulu „dok god ne stvara probleme“ može dosta toga da se stane.

Kako naučiti dete da štedi i deli?

Možda želite da detetu prepustite odluku koliko će od džeparca potrošiti, koliko podeliti, a koliko uštedeti. To je u redu. Dete će sigurno naučiti iz svojih uspeha i grešaka kako to da radi.

Alternativa je da odredite smernice koje reflektuju vaše vrednosti.

Možete zahtevati od deteta da 10% od svog džeparca uštedi, a 10% potroši na nešto št će podeliti sa ostatkom porodice. Možda ćete želeti da podeli ušteđevinu na fiksni deo, koji neće dirati i na obrtni deo. Fiksni deo bi išao direktno u banku kako bi se čuvao za dugoročne ciljeve kao što je studiranje ili kupovina kola. Obrtni deo bi ostao kod deteta da osmisli šta bi sa njim. Čak iako dete redovno troši taj obrtni deo, ipak će steći iskustvo koje će ga naučiti kako se štedi.

Kako bi dete podstakli da donosi promišljene odluke u vezi novca, razmotrite mogućnost da detetu nabavite kasicu sa više pregrada umesto standardne kasice-prasice.

Da li je u redu da se detetu dozvoli da pozajmljuje novac i pored džeparca?

Možete se zapitati šta da radite u situaciji kada vam dete zatraži da mu kupite neku igračku i obeća da će vam vratiti novac za nju kada dođete kući. Dok god vam cena i igračka odgovaraju, u redu je da detetu date kratkoročnu pozajmicu, jer je to dobra lekcija za dete. Samo treba da postavite neke granice.

Za početak napravite priznanicu i dajte je detetu da je potpiše, za slučaj da dobije iznenadnu amneziju oko dogovora. Priznanicu mu nemojte dati dok vam ne da novac. Ukoliko, po dolasku kući, dete otkrije da nema dovoljno novca da je plati zadržite igračku kod sebe dok ne skupi dovoljno novca za nju. Ako se ta situacija produži sledeći put kad detetu dajete džeparac oduzmite od te sume novac za igračku.

Da li davati džeparac unapred?

Vaše dete je potrošilo ovonedeljni džeparac, a najbolji drug ili drugarica ga pozove da idu u bioskop. Postavlja se pitanje da li detetu treba dati unapred džeparac za sledeću nedelju. Ukoliko je dete uglavnom odgovorno u raspolaganju novcem i sigurni ste da će vam vratiti novac, možete da mu date džeparac unapred. Ako niste tako sigurni u to zatražite od deteta da vam kao zalog da neku svoju stvar, koja je jednake vrednosti kao novac koji mu dajete unapred. To mora da bude stvar koju će želeti da dobije nazad i koju ćete mu vratiti tek kada vam od sledećeg džeparca vrati novac koji je pozajmilo.

Naravno, uvek možete da kažete „ne“, naročito ako je davanje džeparca unapred prešlo u naviku. Dete će biti razočarano jer nije otišlo u bioskop, ali će naučiti vrednu lekciju o tome koliko je važno imati fond za „crne dane“.

Da li je pametno vezati džeparac za kućne obaveze?

U zavisnosti od detetovog raspoloženja, džeparac možda neće biti dovoljna motivacija da bi se dete angažovalo oko kućnih obaveza. Takođe, kada dete obavlja kućne obaveze i plaćeno je za njih, tada se ne oseća u potpunosti kao član porodice ili tima, a upravo se o tome radi.

Važno je naučiti dete da članovi porodice imaju odgovoranosti kao grupa i da to nije za pregovaranje. Mada dete može da kuka što treba da pere sudove, fundamentalna je potreba da i ono doprinese  kućnim obavezama na značajan način.