• 
• 

Pojam „deca i ekstremni sportovi“ u skorije vreme, postavlja sve više nedoumica pred roditelje. Iako tradicionalni sportovi poput fudbala, košarke, odbojke i rukometa nisu izašli iz mode, takozvanim ekstremnim sportovima sve više raste globalna popularnost. Deca i odrasli u sve većem broju učestvuju u ovim rizičnim, ponekad i suludo opasnim sportovima.

Na pitanje zašto baš ekstremni sport, odgovor svakog klinca je verovatno „Zabavni i opušteni“ uz obavezni dodatak popularne reči „cool“.

Neka deca radije voze skejt, umesto da učestvuju u jednoličnim kondicionim treninzima i uče složenu konstrukciju fudbalske taktike. Drugi vole da voze svoj BMX bicikl, dok im noge ne otkažu ili da troše vikende i vikende, učeći nove trikove na rolerima. Za mnogu decu tradicionalni sportovi su povezani sa napornim treninzima uz disciplinu, pravilima, pritiskom i konstantnim dokazivanjem. To je jedan od najvećih razloga zašto se neka deca odlučuju za individualizam i sopstveni fizički razvoj, koji su osnova za ekstremne sportove. Naravno, deca su privučena ekstremnim sportovima jer su oni „cool“, ali ko ne voli da ispituje granice svojih mogućnosti? Snoubording, mlađi brat skijanja, legitimno je priznat od tradicionalista tek kada je postao zvanični sport na zimskoj olimpijadi 1998. godine u Naganu.

Bilo da je sport koji dete izabere ektreman ili ne, važno je ohrabriti dete da se fizički izrazi, bez obzira na to da li je njegov atletski ukusi moderan ili tradicionalni.

Sam naziv „ekstremni sport“ je možda predimenziniran i termin „alternativni“ verovatno više odgovara realnosti.

Bilo da je sport individualno ili timski orijentisan, on pomaže izgradnji samopouzdanja, smanjuje stres i promoviše fizičku spremnost, što je od vitalnog značaja za dečiji rast i razvoj. Deca u alternativnim sportovima razvijaju individualizam i svoje atletske sposobnosti. Sportovi poput, penjanja na stene, snoubordinga, skejtinga, vožnje planinskog bicikla ili rolera, zahtevaju velike tehničke mogućnosti kao i snagu i izdržljivost. Takođe, ovi sportovi pomažu deci da razviju pozitivne osobine kao što su disciplina, upornost i odlučnost .

Ono što najviše brine roditelje je druga strana medalje alternativnih sportova, odnosno povrede. Povrede su sastavni deo svakog sporta, ali slučaju ekstremnih sportova prisutan je i strah. To je verovatno glavni razlog zbog kojeg mnogi izbegavaju rizike ovih sportova. Savlađivanje straha je za sportiste deo avanture koju im sport nudi. Kada skejter vežba trikove na visokoj rampi (popularni half –pipe), ili biciklista vozi po stenovitoj i strmoj litici, postoji mogućnost da pogreši i da se povredi. To malo boli, … ok možda mnogo boli. Međutim kada u razgovoru sa ovim atletama dolazi se do zaključka da većina prolazi bez ozbiljnijih povreda.

Činjenica je da ektremni sportovi dovode do ekstremnih povreda i da se dečaci povređuju više od devojčica, kao i da je broj povreda najveći kod skejtera. Najčešće povrede su slomljenje kosti, ozbiljne modrice i povrde lica. Skora istraživanja međutim pokazuju da čak sedamdeset i pet procenata svih ljudi koji se bave akstremnim sportom, dobijaju povrde zato što ne nose adekvatnu zaštitnu opremu!

Ukoliko Vaše dete odluči da se bavi ekstremnim ili alternativnim sportom, budite jasni po pitanju jedne stvari, sigurnost, a ne pomodarstvo, je na prvom mestu kada se bira oprema i odlazi na trening.

• 
•