Masti (lipidi) su najveći izvor energije i imaju najveću energetsku vrednost od svih hranljivih materija.
Jedan gram masti proizvodi 9 kalorija.
Masti su neophodne za:
– Unos vitamina – vitamini A, D, E i K se rastvaraju u masti i masnoće pomažu crevima da apsorbuju ove vitamine
– Razvoj mozga i nervnog sistema – masti su važne za izgradnju membrana moždanih ćelija.
– Termoizolaciju – sloj masti ispod kože pruža izolaciju telu i pomaže mu da reguliše temperaturu.
– Građenje ćelija – masti su neophodne za sastav membrane svake ćelije.
– Proizvodnju hormona u ljudskom organizmu
– Obezbeduju energiju i energetsku rezervu, što je značajno naročito u bolesti ili gladovanja.
– Masti usporavaju proces varenja i duže drže sitost.
– Nosioci su esencijalnih masnih kiselina, koje su našem organizmu potrebne, a ne može sam da ih proizvede.
Pored toga što su dobar izvor energije, masti dodaju hrani lep ukus, teksturu i izgled.
Masti se po hemijskoj strukturi dele na proste (trigliceridi) i složene, međutim za našu ishranu je važno da li masti sadrže zasićene ili nezasićene masne kiseline, holesterol i transmasne kiseline.
Zasićene masne kiseline su poslednjih godina na lošem glasu. Njihov prekomerni unos se dovodi u vezu sa nastankom mnogih kardiovaskularnih oboljenja. Uglavnom ih sadrže masti životinjskog porekla i masti dobijene iz kokosovog oraha i palme.
Nezasićene masne kiseline spadaju u grupu poželjnih masnoća, i njihov umereni unos se preporučuje. Ima ih u biljnim masnoćama, odnosno ulju (suncokret, susam, maslinovo ulje, orasi, lešnici). Dobar izvor ovih masti je i riblje ulje. U ovu grupu spadaju omega masne kiseline.
Koliki je poželjan unos masti kod dece?
U periodu od jedne do tri godine, preporučeni dnevni unos masti u hrani je 30 do 35% , što iznosi 40 do 47 grama na dan.
Važno je takođe paziti koje masti dete unosi i prednost dati mastima koje sadrze nezasiće masne
Što je dete starije, to procenat masnoća u dnevnom obroku treba da opada, i da se kreće od 25 do 30% od ukupnog energetskog unosa.
Sadržaj masnoća u namirnicama
Evo jedne korisne tabele:
Polinezasićene kiseline (10% od dnevnog kalorijskog unosa) |
Mononezasićene kiseline (9% od dnevnog kalorijskog unosa) |
Zasićene masti USDA* preporučije manji od 7% |
|
Omega 6 (5-6%) Izvori u hrani |
Omega 3 (4-5%) Izvori u hrani |
Izvori u hrani | Izvori u hrani |
Kikiriki, bademi, brazilski orah, pistaći, orasi, Susam, Soja, Pšenične klice, Biljna ulja hladno ceđena u tamnoj staklenoj ambalaži kukuruza, šafranike, suncokreta, susama, repice |
Ribe hladnih voda divlji losos, sardine, haringe, tuna*, škampi, rakovi, školjke, som, bakalar, iverak, skuša* *visok sadržaj žive, jesti male količine i izbegavati ako ste Sa malo manjim udelom: |
Orašasti plodovi Australski oraščići, pistaći, indijski oraščić, kikiriki Avokado Biljna ulja Maslinovo ulje Hladnoceđeno ulje repice |
Mlečni proizvodi Mleko, maslac, sir, jogurt, pavlaka, sladoled Jedite posno / nemasno kada je to moguće. „>Crveno meso, svinjetina, perad (posebno tamno meso i koža) jagetina , jaja. Izbjegavajte prženje u puno ulja. Jesti u umerenim količinama. Pokušajte dva belanca i 1 celo jaje umesto 2 jaja. Palmino i kokosovo ulje |
Ako vam se ovo dopalo, možda će vam se svideti i ...
Šta ne bi trebalo da govorimo detetu
Svi se trudimo da se na najbolji mogući način ophodimo prema svom detetu, da ne izgovaramo ružne reči pred njima, naglašavamo fraze kao što su - izvolite, hvala, dobar dan, ... »»
Zašto je krastavac zdrav? Zašto je ponekad gorak?
Krastavac je još jedan od omiljenih sastojaka letnjih salata i zaslužno je na četvrtom mestu u proizvodnji povrća na svetskom nivou. Osvežavajući i sočan dobrodošao je u vrelim letnjim mesecima. Krastavac ... »»
Dečija soba za male vile
DEČIJA SOBA ZA MALE VILE Nije uvek lako izabrati najbolje i najlepše za dete jer ono brzo raste i menja se. Isto tako brzo menja ukus želje pa svaka nova stvar ... »»