• 
• 

Većina mladih roditelja se pita kako bebe vide i kada počinju da ih prepoznaju.

Vid tek rođenog deteta je oko 20 do 30 puta lošiji nego kod odraslih. Bebe ne mogu da vide dobro mnogo boja, naročito plave i purpurne.

Ipak, vid novorođenčeta posebno je prilagođen njegovim potrebama. Percepcija svetlosti kod beba demonstrira se kao refleks zenice jer se zenica skuplja kada se pojavi svetlo, ali su malo dalekovida. Bebe vide objekte koji su oko pola metra udaljeni od njihovih očiju, što se ispostavilo kao razdaljina na kojoj većina majki drži svoju bebu kada je doji ili mazi. Naučnici spekulišu da uparivanje majčinog instinkta sa bebinim vidom može da pomogne da beba bolje zapamti detalje lica majke.

Beba stara oko nedelju dana obično gleda objekat koji se kreće, umesto objekta koji stoji u mestu. Privlače je konture objekata i slabo gledaju šta ispunjava te konture. Njene oči gotovo isključivo gledaju spoljne ivice lica jer još uvek ne može da detektuje finije detalje na licu.

Mesec dana nakon rođenja, konusi, delovi oka koji dozvoljavaju da se vide boje, kreću se ka centru retine, rastu i postaju gušći. Ovo omogućava bebi da vidi više detalja u izmaglici. Vrlo brzo, u prvih šest meseci života, razvija se bebina sposobnost da vidi detalje, pokret i boje.

Oko trećeg meseca života počinju da se fokusiraju sočiva u bebinim očima kako bi videla objekte na različitoj udaljenosti od oka. Sve bebe od tri meseca radije žele da vide majčino lice od lica nekog stranca, što je indikator da beba u tom uzrastu dovoljno dobro može da vidi majčino lice da bi ga prepoznala.

Čak i novorođenče vizuelno prati objekat koji se kreće, ali sa tri meseca starosti, beba počinje da prati objekat sa oba oka u harmoniji. Tokom ovog perioda razvija se konvergencija, sposobnost oba oka da gledaju isti objekat u isto vreme. Sa oko šest meseci beba razvija koordinaciju, sposobnost da oba oka koordinisano prate pokretni objekat.

Nakon prvih šest meseci života razvoj se usporava. Važno je shvatiti mogu da se razvijaju različitom brzinom tokom prve godine života, a da ipak završe sa dobrim vidom.

Bebin vid se jako brzo poboljšava tokom prvih šest meseci, a nakon toga razvoj vida se usporava, tako da nivo vida odrasle osobe dostiže između tri i pet godina starosti. Ima nekih dokaza da se oštrina vida popravi još malo u uzrastu između pet i deset godina.

• 
•