Svi roditelji znaju da bi decu trebalo da vole podjednako, da im pružaju jednaku količinu pažnje i podrške i da ih uopšte jednako tretiraju.

Mala i kratkotrajna odstupanja u osećanjima su normalna i mogu se smatrati prirodnim delom roditeljstvom. Ako na primer putujete kolima, a mlađe dete celim putem putem plače na zadnjem sedištu, posle par sati puta, ne možete baš iskreno reći da vam starije dete nije bar za nijansu simpatičnije tog dana.

 

Postoje i vanredne okolnosti, kada je jednom od dece neophodna posebna pažnja, kada na primer, stigne beba u kuću, ili je neko dete bolesno…

Ali šta se dešava kada se favorizovanje jednog deteta pretvori u stalno ponašanje i pređe u pravilo?

Jasno je da će se kod ne favorizovanog deteta razvijati problemi. Najčešće se javlja osećaj neadekvatnosti, zbog kod se dete ponaša tako da na svaki način skrene pažnju na sebe, kako kod kuće, tako i vrtiću ili školi, a kasnije se pojavljuju i problemi u socijalnim odnosima.

Najnovije studije, koje je objavio ABC News pokazuju da, ukoliko jedno dete u porodici dobija manje ljubavi i pažnje od ostale dece, posledice ne trpi samo to dete, već sva deca u porodici trpe štetne posledice i to utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Jenny Jenkins, profesor na Katedri za Primenjenu Psihologiju i Humani razvoj, Univerziteta u Torontu, na osnovu ćetvorogodinje studije u kojoj je učestvovalo 400 kanadskih porodica, kaže da su dobili neočekivani rezultat.

Naime, do sada se u slučajevima kada je jedno dete favorizovano, a drugo defavorizovano, smatralo da je u tom procesu oštećeno samo defavorizovano dete, a da favorizovano dete „profitira“.

Studija je sada pokazala nejednako ponašanje roditelja prema deci nanosi trajne štetne posledice u njihovim međusobnim odnosima, pa i štetne posledice na favorizovanom

Utvrđeno je čak da favorizovano dete toliko pati zbog poremećenog odnosa sa bratom ili sestrom, da to potire svaki pozitivan efekat viška roditeljske pažnje u detinjstvu.

Dete koje dobija manje pažnje, počinje da razvija negativne emocije prema bratu ili sestri, dok favorizovano dete počinje da razvija osećaj krivice zbog takve podele. Ova osećanja narušavaju bratske, odnosno sestrinske odnose za ceo život.

Iako praktično svi roditelji znaju da treba izbegavati međusobno poređenje dece i da pažnju treba jednako podeliti, često je teško je napraviti optimalan pristup. Faktori, koji najčešće doprinose ovakvom roditeljskom ponašanju su loša finansijska situacija, emotivni stres, kao i lično iskustvo samih roditelja u njihovom detinjstvu.

Treba uvek imati na umu da se roditelji ne ponašaju namerno lošije prema jednom detetu i da najčešće nisu svesni takvog svog ponašanja, kao ni faktora koji ga prouzrokuju.

Zato kao roditelji, moramo biti svesni ovih faktora i paziti da ne utiču na naše roditeljstvo.