• 
• 

Ovo je vrlo interesantno pitanje jer su čak i vrlo mala deca svesna moći koju imaju nad svojim roditeljima. To je uglavnom stvar obrasca.

Na primer, ako roditelj podigne u naručje dvogodišnje dete svaki put kad zaplače, u stvari ga trenira da se probudi i dobije utehu. Možete ovo nazvati manipulativnim ponašanjem, a možda to i jeste manipulacija.

Deca mogu da nauče da dobiju određene odgovore od roditelja u vrlo malom uzrastu. Tipično je da to ne bude pre 15 meseci starosti, ali neka deca jako brzo mogu da shvate dinamiku i roditelji to mogu da uoče. Roditelji se mogu osetiti izmanipulisano i mogu to da uzmu za zlo detetu. U tom slučaju treba promeniti dinamiku dešavanja. Setite se ko je roditelj, a ko je dete.

Kao roditelj morate da odredite način dešavanja oko deteta. Ako pokuša da vas izmanipuliše budite čvrsti u stavu da tako ne može, ali ga i dalje volite.

Ako imate starije dete, možda ćete želeti da postavite neka ograničenja, na primer koliko dugo sme da bude za kompjuterom. Tada će vas dete iskušati pokušavajući da produži vreme, koje će provesti za računarom, preko granice koju ste odredili. Na ovo morate odmah da odreagujete tako što ćete reći detetu da je dogovor bio da bude za računarom pola sata na dan, a ono je već 45 min ispred njega. Recite mu da to nije u redu i da odmah mora da se skloni od računara. Upozorite dete da, ako ne bude poštovalo pravila, sledećeg dana uopšte neće provesti vreme za računarom.

Deca će vas testirati. Nekada će to raditi napadima plača ili besa, ali uvek morate biti spremni da se suočite sa ovakvim ponašanjem i rešite ga.

Postavlja se pitanje da li postoje neke dugoročne posledice, ukoliko se na pozabavite na vreme manipulativnim ponašanjem deteta?

Odgovor je da. Naročito ako je uspostavljen obrazac i dete je naučilo kako da dobije to što želi manipulišući roditeljima. Deca mogu da budu jako dobra u tome. To ponašanje će ići u nedogled u porodici i proširiće se i na druge ljude, kao što su to nastavnici i vršnjaci u školi, ili drugi ljudi sa kojima dete stupa u kontakt, na primer treneri. Niko ne voli da se oseća izmanipulisano i ljudi to obično osete kada se dogodi.

Ako se ovim ne pozabavite, dete se na kraju formira kao osoba koja ima karakternu manu, ili neki negativan aspekt karaktera. To ga prati do odraslog doba i, u suštini, traje zauvek. Mnogo je teže promeniti nečiji karakter kada odraste.

Možete videti svakakva ponašanja kod odraslih, koji su bili manipulativni kao deca, naročito ako je reč o nekome ko želi da se izvuče od svog dela posla. Takva osoba može izmanipulisati šefa ili saradnika, ponekad čak i ne shvatajući u potpunosti šta se događa.

Manipulisanje se može pojaviti u mnogo različitih oblika. Ljudi će često iskoristiti osećaj srama da bi postigli ono što žele. Postideće druge ljude kako bi postigli svoj cilj. Druga osoba je svesna da nešto nije u redu kada se to dogodi, ali često ne uviđa kompletnu sliku događaja. Manipulacija je tu ali nije očigledna.

Kod dece, manipulativno ponašanje je obično prilično očigledno, ali kako dete usavršava umetnost manipulisanja, može ga toliko usavršiti da dovede ljude do toga da se osećaju nelagodno, ali da ne mogu da upru prastom u njega zbog toga.

Dosta psihologa smatra da se kod uzrasta od 10 ili 12 godina već prilično zakasnilo, ukoliko se niste pozabavili manipulativnim ponašanjem deteta. U svakom slučaju, kako dete raste postaje sve teže da se osloboditi ga ovakvog ponašanja.

• 
•