• 
• 

Čokolada raste na drvetu. Dobro, možda ne raste baš čokolada, ali rastu plodovi drveta kakovca, od čijih se semenki ona pravi. Sam proces proizvodnje je komplikovan, ali ono što na kraju dobijamo je kakao prah, od koga nastaje sva čarolija.

Kakao prah je gorak, pa se u čokoladu dodaju šećeri da bi bila slatka, kao i u ostale proizvodi na bazi kakaa – kremove, prelive, čokoladna mleka, kakao prah za kolače, ….

Postoji nekoliko vrsta čokolade: crna i bela, mlečna i obična, sa punjenjem i bez, tamna čokolada.. Sve one sadže kakao prah u različitom procentu. Pa čak i potpuno bela čokolada sadrži kakao, ali ne onaj fini, crni deo, već samo kakao masnoću, ili kakao buter, koji je kao i sve ostale stvrdnute masnoće bele boje.

Što je procent kakaa u čokoladi veći to je ona intezivnijeg ukusa i zdravija je. Čokoladu od 100% kakaa ne možemo jesti jer je jako gorka, tako da se u “crne čokolde” stavlja najviše oko 70% kakaa.

Crna čokolada je odličan izvor magnezijima, kalijuma, dijetnih vlakana, teobromina, gvožđa, bakra, flavonoida. Deluje kao antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala, smanjuje zdravstvene rizike kod srčanih bolesnika, snižava krvni pritisak, a neutralna je u odnosu na holesterol. Crna čokolada poboljšava cirkulaciju i varenje, stimuliše bubrege, pozitivno deluje na regulaciju lučenja insulina kod dijabetičara. Korisna je u ishrani osoba koje boluju od anemije, kamena u bubregu i osoba, koje imaju loš apetit.

Sa crnom čokoladom moramo biti oprezni jer se kao posledica preteranog unosa mogu javiti simptomi lagane intoksikacije, a kao prvi simptomi pojavljuju se razdražljivost ili potištenost.

Flavonoidi iz čokolade deluju kao zaštitnici kardiovaskularnog sistema, a ima ih kao u zelenom čaju, ili crnom vinu.

Teobromin iz čokolade je blagi stimulans sličan po strukturi kofeinu. Za razliku od kofeina, teobromin ne stimuliše jako centralni nervni sistem i ne izaziva nesanicu.

Kofein se u čokoladi nalazi u realativno malim količinama. 40 g tamne čokolade sadrži oko 27 mg kofeina, dok velika šolja kafe sadrži oko 200 mg

Čokolada podstiče lučenje serotonina – hormona „dobrog raspoloženja“. Posle konzumiranja čokolade u organizmu se oslobađaju endorfini. Te supstance se nazivaju još i unutrašnji, ili endogeni opijati jer imaju prirodni smirujući i antidepresivni učinak. Konzumiranjem manjih količina čokolade podstičemo koncentraciju i jačamo intelektualne i mentalne sposobnosti. Suprotno dugogodišnjem uvreženom mišljenju, čokolada ne izaziva opstipaciju. Pozitivno deluje na sprečavanje dijaereje i dehidratacije, koja je njena posledica.

Razni proizvođači ove poslastice se takmiče ko će napraviti najbolju čokoladu. Dodaju im razne supstance da bi bile privlačnije i ukusnije. Takve čokolde sadrže više ADITIVA (boje, arome, emulgatore, zaslađivače) nego čista crna čokolada. Preporuka stručnjaka je da navikavate dete na čokoladu sa većim procentom kakaa, koja možda nje toliko slatka, ali je svakako zdravija. Dnevna doza od 20gr za decu (otprilike jedna štangla) se preporučuje kao korisna za zaštitu i normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

• 
•