Frankenvini

FrankenviniNapomena: Recenzija sadrži elemente zapleta  filma

Pas je čovekov najbolji prijatelj, a u slučaju novog filma režisera Tim Bartona (Tim Burton), ova ideja se istražuje mnogo dalje – da li dečačka privrženost psu može da premosti granicu između života i smrti?

Na prvi pogled, tema vraćanja u život kućnih ljubimaca deluje kao nešto što bi se našlo na dnu svakog spiska dečijih animiranih filmova. Ipak, u slučaju filma Frankenvini, ovaj spoj morbidnosti, staromodnog horora i uvrnutog humora daje idealno igralište za Bartonov nesvakidašnji um. Mnogo bitnije, film zapravo predstavlja rimejk njegovog sopstvenog ostvarenja iz 1984. godine i uspeva da poveže režisera sa svojom, po nama, najplodnijom fazom, to jest periodom kada je stvorio dela poput Edward Scissorhands i The Nightmare Before Christmas.

U novom delu, dečak po imenu Viktor Frankenštajn (Victor Frankeinstein), čije ime i prezime nije izabrano slučajno, živi u malom gradu Nju Holand (New Holand). Viktor je usamljenik koji provodi vreme snimajući filmove i vršeći naučne eksperimente, i to isključivo u društvu svog psa Sparkija. Jedan dan, nažalost, Sparki (Sparky) odlučuje da povija loptu koja će ga dovesti pravo pod točkove automobila.

Slomljen bolom, Viktor neočekivano dobija ideju da vrati svog ljubimca u život, i to pomoću gromova i nauke. Uprkos malim šansama, eksperiment je uspešan, ali sada Viktor i Sparki imaju nov problem – kako to da sakriju od odraslih i druge, veoma zainteresovane dece?

Dinamičan, zabavan, Frankenvini impresionira i pleni idejom. U srži, ovo je prepričavanje romana “Frankenštajn“ Meri Šeli (Marry Shelly) kroz oči dece, ali i realizacijom – film je snimljen u crno-beloj, stop motion tehnici (likovi u filmu su fizičke lutke koje su postepeno pomerane da bi se dobila iluzija pokreta) kojoj Barton inače često pribegava. Ovog puta je priča premeštena u 3D okruženje, što delo čini još interesantnijim za bioskopsko gledanje. Ovo je očigledno bila velika motivacija za Bartona, jer je dobio priliku da se još jednom igra sa vrlo zanimljivom scenografijom, kao što je groblje kućnih ljubimaca, Viktorova laboratorija koja je smeštena na tavan roditeljske kuće i gradski vašar na kom se slavi “holandski dan“. Okruženje, kao i dizajn likova, prepoznatljivo su “bartonovski“ i za razliku od dela poput Batman Returns, gde to deluje nametnuto i forsirano, ovde se prirodno uklapa u uvrnutu gotsku atmosferu.

frankenweenie-kids-500x259

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kao i kod drugih upečatljivih Bartonovih ostvarenja, i ovde su ključni likovi – Viktor je okružen raznim “čudacima“, od svojih prijatelja i školskih drugova (najzanimljiviji su prepredeni, ljigavi Edgar i samouvereni polu-robotski Tošiaki), preko zlobnog gradonačelnika i fantastičnog lika nastavnika i zanesenog obožavatelja nauke gospodina Rzkruskija, od kog Viktor dobija genijalnu ideju o upotrebi snage groma. Izbor glumaca koji daju glasove je veoma dobar, iako mi niko nije ostavio poseban utisak osim veoma starog Martina Landaua (Martin Landau) kao fenomenalnog ostarelog učitelja, koji glasom i likom neodoljivo podseća na nezaboravnog Vinsenta Prajsa.

Elegantno, Barton ih sve meša u isti zaplet, stavlja u konflikte i deli na sukobljene strane, ali nikoga ne čini istinskim “negativcem“, što se pokazuje u akcionoj kulminaciji filma. Takođe, unutar šašavog filma nalaze se veoma ozbiljne ideje o odnosu čovečanstva prema nauci (govor gospodina Rzkruskija preplašenim roditeljima koji žele da osujete njegove namere da decu podučava onim što oni ocenjuju kao ugrožavajuće). Ipak, osnovna ideja jeste da nas sve ljubav prema onima kojih više nema nemerljivo pokreće, makar to bila ljubav između dečaka i psa, veoma je upečatljiva, i siguran sam da će biti jasna i prijemčiva kako odraslima, tako i deci.

Drago nam je da vidimo da se Barton vratio veoma delikatnom žanru “horora za decu”, gde i dalje ima mnogo toga da ponudi. Vezivanjem tehnika koje su mu dobro poznate već više decenija (stop motion) i veoma aktuelnog 3D sistema snimanja, sigurni smo da će nove generacije mališana dobiti mogućnost da istražuju pomalo strašan, pomalo intrigantan, ali uvek zabavan i privlačan svet Bartonove mašte.

Naslovna foto: Poster za film: Frankenweenie / Foto: © Disney

Izvor FILMODEER

Ako vam se ovo dopalo, možda će vam se svideti i ...

Majk Vazovski je još kao mali monstrum, sanjao o tome da upiše Univerzitet za monstrume, jer je želeo da postane strašitelj i vrlo dobro znao da najbolji strašitelji dolaze odatle. Međutim, već od prvog semestra na ovom univerzitetu Majkovi planovi će se poremetiti, jer će ukrstiti puteve sa velikom „facom“ Džejmsom P. Salivanom, Salijem (glas Džona Gudmana), rođenim strašiteljem. Zbog njihovog preteranog takmičarskog duha, obojica će biti izbačeni sa elitnog programa za strašitelje. Ono što je još gore, shvatiće da će morati da rade zajedno, uz čitav dijapazon čudnih i neprilagođenih monstruma, kako bi popravili ovu situaciju. Pit Dokter, režiser filma “Udruženje monstruma” imao je glavnu ulogu u realizaciji najboljih ideja u “Univerzitetu za monstrume”. “Među prvim idejama koje su nam pale na pamet bila je i ta da kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore,” kaže Dokter. “Vrata su bila vrlo značajan motiv u prvom delu, tako da se ova ideja zaista izdvajala. Shvatili smo da je glavna poruka u mnogim filmovima – pogotovo onim za decu – “ako daš sve od sebe i veruješ u sebe, sve je moguće!’ I to nije loša poruka ali problem je što nije uvek istinita. Šta radiš kada ti se snovi razbiju?” Tri karaktera se vraćaju u nastavku. “Morali smo da vratimo Majka i Salija ali kroz vreme,” kaže režiser. “Morali smo da ih podmladimo – studentsko doba – a kako to da uradite sa monstrumima? “Učinili smo ih mršavijim, skratili rogove, izbrisali bore, posvetleli oči izražajnijim bojama. Kada izdvojite karakteristike nečijeg lika, kakve god one bile, to je ono što pamtite 10 godina nakon što ste gledali film,” kaže umetnički direktor, zadužen za likove. Ovim potezom je svakom liku koji se vratio, dodelio neku vrstu “vizuelnog pečata”. Majk je dobio protezu, dok su Saliju dodali razbarušenu tinejdžersku frizuru, koja potvrđuje njegov nemarni stav prema svemu. Rendal, poznatiji kao Rendi u “Univerzitetu za monstrume” nosi “teglice” koje ometaju njegov čin nestajanja koji je još uvek u fazi usavršavanja. U “Univerzitetu za monstrume” učestvuje čak 500 različitih likova, to znači 25 likova po sceni, što je više nego duplo u prethodnim Piksarovim filmovima. Dizajneri su kreirali više od 400 likova statista za potrebe masovnih scena u kampusu, bratstvima i takmičenjima. Kristina Vagoner, supervizor za simulaciju, bila je deo tima i pomogla je pri realizaciji što realnijeg pokretanja Salijevog krzna. Ali za razliku od “Udruženja monstruma”, ovoga puta njen posao je bio olakšan nizom tehnoloških napredaka ali je u isto vreme i otežan sa novim izazovima. “U ovom filmu se pojavljuje više krznatih likova nego u bilo kom pre”, kaže Vagonerova. “U osnovi, u ‘Udruženju monstruma’ smo mogli da imamo samo jedan glavni krznati karakter, zato što je u to vreme to bila velika stvar koja je ozbiljno uticala na potrošeno vreme za realizaciju. U ‘Univerzitetu za monstrume,’ 15-20 posto monstrumske populacije ima dlake. Danas je mnogo jednostavnije napraviti dlake i krzno. Tehnologija je zaista sazrela, pogotovo na nivou simulacije. Naš grafički hardver sada omogućava dizajnerima da vide dlake tokom procesa animacije. Ne vide kako se pokreću ali mogu sebi da predstave oblikovanje realnog krzna, i to u brzini koja može da funkcioniše interaktivno. Sa umetničkog aspekta, omogućava animatorima precizniji odnos između samog snimka i željenog obima krzna.” Ovog leta, na kampusu “Univerziteta za monstrume” slušaju se rok ritmovi nagrađivanog kompozitora Rendija Njumana i Aksvela i Sebastijana Ingrosa iz Švedske Haus Mafije. “Želeli smo da spojimo zabavan, fanki ali u isto vreme i opušteni ritam, sa nezaobilaznom dozom strašiteljskog i monstruoznog,” kaže Aksvel.

UNIVERZITET ZA MONSTRUME – U bioskopima od 20. juna 2013.

Majk Vazovski je još kao mali monstrum, sanjao o tome da upiše Univerzitet za monstrume, jer je želeo da postane strašitelj i vrlo dobro znao da najbolji strašitelji dolaze odatle. ... »»


Cineplexx porodični dan uz premijeru filma „Kumba“

U nedelju, 03. novembra u bioskopu Cineplexx Delta City i Kragujevac Plaza će se održati Cineplexx porodični dan, kada će svi mališani imati priliku da u društvu roditelja pogledaju aktuelna ... »»


Šetnja sa dinosaurusima 3D – Dinosaurusi kakve do sada niste videli

Prvi put u filmskoj istoriji bioskopska publika će imati priliku da vidi kako je zapravo izgledalo kada su dinosaurusi vladali zemljom, zahvaljujući filmu Šetnja sa dinosaurusima 3D koji u bioskope ... »»