• 
• 

Ako pitate stručnjake koji se bave klasifikacijom voća i povrća u koju grupu spada dinja i lubenica izazvaćete pravu debatu. Naime jedni će tvrditi da je dinja voće, a drugi će vas ubeđivti da je povrće. Bilo kako bilo, prema agronomskoj podeli dinja spadaja u povrće i to u istu grupu kao krastavac, tikvica i bundeva, grupu pod zvučnim latinskim imenom Cucurbitaceae.

Zbog slatkog ukusa, koji imaju zreli plodovi, dinja se služi kao dezert i pored lubenice je omiljeno letnje voće dece, a i odraslih. Osvežavajućeg su ukusa i obično se služe rashlađene i sečene na kriške.

Energetska  vrednost dinje nije velika, s obzirom da sadrži 90% vode i mali udeo voćnog šećera. Nutritivna vrednost je, međutim, itekako značajna za mladi dečiji organizam. Dinja sadrži brojne aktivne supstance, koje potpomažu pravilan rast i razvoj: gvožđe, cink, jod, kalcijum, fosfor i mangan, vitamine B grupe, i vitamin C.

Dinje, koje su narandžaste boje kad se iseku, imaju veću količinu provitamin vitamina A od onih čija je unutršnjost zelenkasta.

Zbog svega navedenog, dinje imaju revitalizujući učinak na organizam. Poboljšavaju metabolizam razgradnje proteina i potpožu stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Smatra se da dinja potiče iz tropskog i subtropskog pojasa zapadne Afrike, a arheolozi su pronašli dokaze da je gajena i 3000 godine p.n.e. u drevnom Egiptu i Persiji.

Danas se dinja gaji širom planete i to u preko sto varijateta. U Evropi sazrevaju od juna do septembra, a preko cele godine možemo naći dinje koje stižu iz toplijih predela.

• 
•