• 
• 

Krastavac je još jedan od omiljenih sastojaka letnjih salata i zaslužno je na četvrtom mestu u proizvodnji povrća na svetskom nivou. Osvežavajući i sočan dobrodošao je u vrelim letnjim mesecima.

Krastavac je niskokalorično povrće i sadrži samo 12 kcal na 100 grama, a 94% njegovog sadržaja je voda.

Bogat je kalijumom i kalcijumom, fosforom, gvožđem i vitaminima A, B₁, i C. Većina ovih nutritienata se nalazi tik ispod površine kore pa se preporučuje konzumiranje zajedno sa korom, ili ako je zreliji – što tanje oljušten.

Krastavc se u dečiju ishranu uvodi oko druge godine. Alergije na njega nisu česte, ali treba biti pažljiv kao i sa drugim povrćem. Maloj deci ne treba soliti krastavac, kako ne bi bespotrebno povećali unos soli i za početak ga treba dati kao grickalicu, isečen na kriške.

Gorak ukus, koji ponekad krastavac ima, najkoncetrisaniji je blizu peteljke i potiče od supstance koja se zove cucurbitacin. Ova supstanca je odgovorna i za želudačne smetnje, koje imaju poneki odrasli i deca kada konzumiraju krastavac i izaziva iritaciju i nadimanje.

Ako je to slučaj kod Vašeg deteta izbegavajte da mu dajete krastavc. Koliko je krastavac gorak zavisi od vrste, starosti ploda i zemljišta na kome raste.

Sok od krastavca sadrži supstancu, koja stimučliše cirkulaciju, pa se krastavci često koriste i u kozmetici.

Najmanja vrsta krastavca – kornišoni poznati su i omiljeni su sastojak turšije u celom Svetu. Čuveni proizvođači uvek imaju tajni sastojak, koji je specifičan baš za njihov proizvod.

Osim za salatu krastavci se mogu koristiti i grilovani i kao sastojci variva. Potrebno ih je kratko kuvati, a za to su pogodnije određene sorte sa manjim procentom vode. Ne zaboravimo i čuvenu supu od krastavca, koja se služi hladna, uz pavlaku i beli luk.

• 
•