Kako razvijati kreativnost kod dece?

Kreativnost je mentalni proces koji uključuje stvaranje novih ideja, pojmova ili rešenja problema i stvaranje novih veza između postojećih ideja i pojmova. Alternativno i svakodnevno shvatanje kreativnosti podrazumeva stvaranje nečeg novog.

Kako razvijati kreativnost kod deceSva deca pokazuju tendenciju ka maštarenju i kreativnosti. Oni su kreativni po automatizmu. Deca ispituju, dodiruju, slažu, pa opet razlažu, pitaju, odgovaraju, gledaju, oduševljavaju se,… Deca ispituju svet oko sebe, eksperimentišu sa stvarima iz svog neposrednog okruženja i često pronalaze veze i  zaključke  koji su samo njima spojivi, a odraslima su neobični i nedokučivi.

Pogrešno je verovati da je kreativnost dar darovan samo srećnim pojedincima.

Kreativnost predstavlja veštinu koja se može vežbati i razvijati kao svaka druga. To je radnja, koja nam je u početku nepoznata i zahteva izvestan napor, ali kroz često ponavljanje postaje navika. Naš mozak je razvijen tako da sve što ponavljamo pokušava da automatizuje, kako bi se preusmerio na učenje novih stvari.

Sve što ponavjamo, bilo da su to željene veštine, ili manje poželjne navike, stvara neuronske veze u našem mozgu, koje čine da svaki sledeći put izvođenje te radnje bude sve lakše. Da bismo razvili kreativnost, moramo uložiti izvestan trud da naviknemo svoj mozak na nešto teži i složeniji način funkcionisanja, koji podrazumeva razmišljanje izvan ustaljenih okvira. Ovo nije lak proces, s obzirom na to da je najveći broj dece naviknut da razmišlja uniformisano, da prima informacije koje je potrebno upamtiti, da bismo ih kasnije reprodukovali.

Sve kreće iz porodice, koja predstavlja primarno okruženje deteta. U porodici deca nauče sve što im je potrebno za dalji razvoj. Deca nauče sve do svoje druge godine života, a ostalo je samo nadograđivanje iskustava, koje se kasnije gradi u vrtiću, školi, na ulici, u stalnom kontaktu sa vršnjacima. Veliki broj  vrtića i škola takođe, pribegava uniformisanom načinu razmišljanja (primiti informaciju – reprodukovati – dobiti ocenu za to), što ostavlja vrlo malo slobodnog prostora da se deca izraze kako žele, da iskazu svoje mišljenje koje im nije već nametnuto.

Kreativnost je i genetski uslovljena, ali ako se taj genetski materijal ne kanališe kako treba, ukoliko se ne podstiče, on na kraju ipak voditi ka konformističkom mišljenju (misliti kao drugi, dok je kreativno drugacije i invativno, nažalost, najčešće nesigurno i odbačeno). Ukoliko porodica, a kasnije vaspitači, učitelji, nastavnici, stručni saradnici ne nude opcije za slobodno izražavanje mišljena, oni vrlo lako mogu pokvariti prirodnu sposobnost dece.

Kako biste pomogli svom detetu da razvije sve svoje kreativne potencijale, potrebno je samo da ga slušate, posmatrate, da uđete u njegove cipele i zabava može da počne.

Kako razvijati kreativnost kod deceZa razvoj kreativnosti neophodno je deci dati dovoljno prostora i vremena za igru. Zato, nemojte se ljuiti na dete ukoliko napravi nered u vašoj kuhinji, brašno, šećer, so, testenine, šerpe, kašike, lonci su idealni materijali pomoću kojih će dete moći da eksperimentiše. Kuvaće, ispitivaće  šta se to dešava ako u brašno stavi vodu.

Pospite po stolu so, šecer ili brašno, i kašikom crtajte oblike, slikajte, dobićete prava umetnička dela. Neki od dečijih velikih poduhvata odraslima će se činiti kao manje važni. Pa čak i da je tako, nemojte dozvoliti da vaše dete to tako doživi. Dovoljno je da se i vi upustite u njihove pustolovine i sigurno ćete se oduševljavati svakom novom potezu, koji će preduzeti.

Nemojte ih nikako ismejavati, jer ćete na taj način samo prizvati manjak samopouzdanja i samopoštovanja kod deteta, a oni su od primarnog značaja za dalji razvoj ličnosti. S druge strane, ne smete kreativnost zahtevati, ona ce se javiti spontano, tamo gde ste je najmanje očekivali. Ukoliko budete zahtevali to ce opet dovesti do manjka samopouzdanja i samopoštovanja kod dece jer možda neće moći da ispune vaša očekivanja.

Kreativnost možete podsticati postavljanjem pitanja kao i podsticanjem dece da sama postavljaju što više pitanja (ko, kada, gde, zašto, da li ima neki drugi način, šta bi bilo kad bi bilo, uporedi, kako bi bilo lepše, kako bi bilo lošije, šta je slično, a šta različito itd).

Igrajte igre originalnih odgovora – na pitanje šta je crveno, dobićete uobičajene odgovore (jabuka, jagoda, paradajz) i njih bodujte jednim bodom, a neuobičajene odgovore (Mars, kapa patuljka i sl.) bodujte sa dva boda. Na ovaj način razvijate i takmičarski duh kod dece, ali i podstičete nekonformisticko razmišljanje.

Igrajte se i rečima. Povezujte reči i njihova značenja, igrajte se asocijacija, sklapajte rečenice od više reči koje su ponuđene, napravite niz reči, koje su međusobno povezane nekim značenjem, ali i ubacite uljeza kojeg dete treba da pronađe. Započnite pricu, a deca neka sama smišljaju nastavak i kraj.

Citanje bajki može da bude veoma zabavno za decu. Pokušajte da nađete glavnu temu bajke, delite likove na dobre i zle, pričajte šta je to dobro, a šta zlo, pritom, ne tražite od dece da vam samo reprodukuju celu bajku, već pokušajte da da ih podstaknete da bajku iznesu onako kako su je oni lično doživeli.

Kako razvijati kreativnost kod deceUzmite boje, namažite šake i stopala i vama i deci i zabava može da počne. Šetajte po belom papiru, ostavljajte otiske, upoređujte, šta je slično, a šta različito kod vaših i njihovih otisaka…, ili počnite da crtate neki crtež, zajedno osmislite temu, a zatim dajte deci mogućnost da oni završe crtez onako kako žele.

Plešite gde god vam se za to ukaže prilika, u kupatilu, supermarketu, na pijaci. Tako razvijate i motoriku kod dece, ali i maštu i kreativnost prilikom osmišljavanja novih pokreta. Mozete čak i da osmislite vašu zajedničku koreografiju, koja će biti samo vaša.

Plastelin, glina, testo – pravite različite oblike, gradite jednu zajedničku kompoziciju, vežbajte motoriku prstića i pustite mašti na volju.

 

Dragi roditelji, dok odgajate decu više bojite prstima, a manje upirite prstom.

Manje ih ispravljajte, a više veze uspostavljajte.

Skinite pogled sa sata, a više bacite pogled na decu.

Pobrinite se da manje znate, a da vam više bude stalo.

Idite na više izleta, puštajte više zmajeva.

Prestanite da izigravate ozbiljnost, OZBILJNO SE IGRAJTE.

Trčite kroz više polja i gledajte više zvezda.

Više ih grlite, a manje vucite.

Ređe budite strogi, a puno više toga priznajte.

Najpre deci gradite samopouzdanje, a kasnije kuću.

Eto, samo oslušnite vaše dete, živite sa njim, a ne za njega, i tako će vam se sve samo reci.

Verujte mi na rec ;).

 

Diplomirani pedagog, Jasmina Aljović Dečija kuća bubamarica vrtić

Vrtić Dečija kuća Bubamarica

Ako vam se ovo dopalo, možda će vam se svideti i ...


Mleko i mlečni proizvodi – najvredniji izvor kalcijuma

Koliko kalcijuma sadrži mleko, jogurt, pavlaka, kiselo mleko, feta sir, kačkavalj. Kalcijum – koliko dete treba da unese? Najvredniji izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi. Za dečiji organizam, koji brzo ... »»

Oblik glave kod bebe

Oblik glave kod bebe

Da li oblik glave vaše bebe predstavalja razlog za brigu ili ne? Pedijatri se često susreću sa pitanjima majki o obliku glave njihove bebe, zabrinutih što je bebina glava neravnomernog ... »»

Zašto je važna kreativnost kod dece?

Zašto je razvoj kreativnosti važan?

Kreativnost se može definisati kao spajanje stvari na nove načine, viđenje sveta na drugi način ili drugačiji pogled na probleme. Svima nama potrebna je kreativnost kako bi rešavali svakodnevne probleme ... »»