Dok odrasta, dete prolazi kroz razne izazovne situacije i probleme. Snalazeći se u njima ono sazreva. Roditelji, koji previše brinu o svom detetu, paze da ne budu povređeno i stalno se trude da oni budu ti koji rešavaju problematične situacije. Na taj način detetu se ne dopušta da nauči da se samo nosi sa problemima.

Niko ne kaže da ne trebate brinuti, ali preterana briga nije dobra i nanosi štetu detetu.

Ako se možete prepoznati u većini od sledećih ponašanja, treba se zapitati da li grešite:

–          Opravdavate svako ponašanje vašeg deteta, čak i kada je loše.

–          Ispunjavate mu svaku želju.

–          Krivite uvek druge kada je vaše dete u problemu.

–          Želite da Vas dete gleda više kao druga nego kao roditelja.

–          Spremni ste da uradite sve da Vaše dete uspe.

–          Umešate se svaki put kada je u nevolji.

–          Težite da je Vaše dete uvek srećno, da ne bude tužno, razočarano i ljuto.

–          Mešate se u svaki aspekt njegovog života.

–          Zovete ga sve vreme, šaljete mu poruke i tražite da Vam se stalno javlja.

–          Kada ono neće, ili ne može da reši problem, zahtevate da to urade drugi.

U većini slučajeva roditelji, koji se ovako ponašaju, trude se da zaštite dete. Ne retko se dešava da na to utiču želja da izgledaju dobro pred drugim roditeljima, ili da lepo misle o sebi.

Dete, koje se odgaja na ovaj način, postaje plašljivo, nestrpljivo i bez samopouzdanja. Roditelji sve ovo čine iz ljubavi, ali su njihova dela proizvod sopstvenih strahova, briga i osećanja i nisu u najboljem interesu deteta. Prezaštićeno dete nema šansu da spozna svoje sposobnosti za rešavanje problematičnih situacija i ne dolazi u priliku da stekne samopouzdanje.

Potrebno je da verujete da ste do sada dobro vaspitavali dete, naučili ga važnim životnim lekcijama i da je sada vreme da ga testirate. Pružite mu šansu da pokaže da ume pravilno da rasuđuje i donosi ispravne odluke, ali budite tu da ga posavetujete ako zatreba.

Čak i ako osetite potrebu da se umešate kada dete ima problem, dajte mu malo vremena da vidite da li se samo snalazi. Ako zatraži Vašu pomoć, pažljivo ga slušajte, predložite mu više rešenja, ali dozvolite da ono samo donese odluku šta će konkretno preduzeti i tako preuzeme odgovornost za posledice svojih postupaka.

Uvek se zapitajte šta je najgore što može da se dogodi u datoj situaciji. Ako su to povređena osećanja, razočarenje, ili ljutnja, sa kojima se ljudi često susreću, dozvolite detetu da samo reši problem. Priskočite mu samo ako vidite da je u fizičkoj opasnosti, ili da će pretrpeti jake emotivne posledice.

Često ćete doći u situaciju da odbijete svoje dete i važno je da tada ne idete linijom manjeg otpora. Vi ste roditelj i morate umeti da kažete NE kada to situacija zahteva. Vaše dete treba da nauči da zasluži stvari koje dobija. Ohrabrujte ga, naučite ga da mora imati čvrst stav i da se treba boriti za svoja ubeđenja.

Ukoliko je do doba adolescencije kod jednog roditelja već duboko ukorenjena osobina da previše brine o detetu, velika je verovatnoća da će doći do problema i savetuje se da roditelj potraži pomoć sturučnjaka.