• 
• 

Mala deca postaju probirljiva u hrani, počinju da biraju šta vole, a šta ne vole da jedu, najčešće između druge i treće godine.

To je i vreme kada dete počinje da jede čvrstu hranu, koju jedu i odrasli, što donosi mnoge promene.

Hrana više nije pasirana u kašicu i sva iste, meke strukture, već je neka hrana mekana i laka za žvakanje, a neki tvrđa i zahteva napor, pa će dete možda izbegavati hranu oko koje mora da se muči, naročito ako još uvek nema dovoljno zubića. Retko koje dete odbija da jede krompir pire.

Ako uočite da bi ovo moglo da bude problem kod vašeg deteta, potrudite se da mu pomognete. Meso je u ovakvim slučajevima načešće najveći problem.   Dešava se da dete, tokom obroka sakuplja meso u uglu usta jer ne uspeva da se izbori sa njim i da ga proguta. Trudite se da meso nikad ne bude suvo, već sočno, ili ga pomešajte sa nečim sočnim. Isitnite meso tako da dete ne mora mnogo da se muči da ga sažvaće.

Hrana za odrasle ima nove boje, teksture i ukuse i moguće je da će detetu trebati neko vreme da se na njih navikne. Ako je dete do skora jelo nezačinjenu hranu za bebe, logično je da nećete odmah preći na jake ukuse. Gledajte da kuvate blago začinjenu hranu, koja neće biti tako velika promena za dete.

Između druge i treće godine dete počinje da razvija samostalnost i nezavisnost i počinje da ispituje gde su granice njegove moći. Ono počinje da se bori za to da donese svoju odluku i izbor. Ovo je važan proces u razvoju ličnosti i nije ni malo zgodno ako se desi da vaš mališan izabere da baš ishrana bude polje na kome će se boriti za svoju moć.

Dobra vest je da deca u ovom uzrastu nisu dosledna u svom izboru hrane, pa se dešava da nakon što nekoliko dana odbijaju da jedu neku namirnicu, kada je napokon probaju, to postane omiljena hrana. Naravno, dešava se i da dete odjednom više ne želi da jedu nešto što je do tada jelo rado i bez ikakvih problema.

Zbog toga i kada dete odbija neku hranu, moramo nastaviti da mu je nudimo i naći način da ga privolimo da je ponovo proba. Ako su u pitanju nove namirnice, koje dete ranije nije jelo, najbolje je uvoditi ih jednu po jednu, u malim količinama i u kombinaciji sa namirnicama koje dete poznaje i voli. Izbegavajte da detetu servirate tanjir pun nepoznate hrane. Ako unapred znate da vas očekuje negativna reakcija deteta na novu hranu, servirajte je u obliku cveta, osmeha ili životinjice. Neka deca će probati skoro sve što je servirano u njihovom omiljenom tanjiru.

U ovom uzrastu dete prestaje da raste tako intenzivno kao u prvoj godini i zbog toga nema više tu instiktivnu potrebu za hranom, pa će možda i jesti manje nego što roditelji očekuju. Sa druge strane, ako dete nema apetit u vreme obroka, razmislite o tome šta je sve jelo između obroka. Grickalice i slatkiši mogu da zasite dete, a time će propustiti da unese hranu koja je korisna za njegov organizam. Preporučljivo je da dete ima tri glavna obroka, doručak ručak i večeru, a da između njih dobije i dve zdrave užine. Time ćete sprečiti da dete neplanirano utoli glad nezdravom hranom.

Do 4 ili 5 godine deca obično prerastu ovo ponašanje, ali ako se nastavi, analizirajte razloge zbog kojih vaše dete možda odbija da jede.

Ako se odrasli svađaju za stolom, može da se desi da dete samo želi da se udalji odatle. Deca se mogu potruditi da skrate vreme obroka, ili možda samo žele da privuku pažnju time što odbijaju da jedu, ako osećaju da ne dobijaju dovoljno pažnje od svojih roditelja.

Da li je u toku obroka uključen uključen? Odrasli ljudi imaju sklonost da se prejedaju ispred televizora, ali to sa izbirljivom decom nije slučaj. Istraživanja pokazuju da deca koja gledaju TV mogu postati previše razdragana, što im smanjuje potrebu za jelom.

Da li cela porodica jede zajedno?  Deca mogu više da se opuste i da uživaju u ukusima, ako svi ostali uživaju u istom obroku. Gledajući roditelje kako jedu određene namirnice i dete će ih lakše prihvatiti.

Da li postavljate dobar primer? Probajte po malo od svega što je servirano, i pokažite da vam se dopada. Deca su pametna i lako mogu da čitaju izraze vaših lica.

Ne nudite parče dezerta kao nagradu zato što je vaše dete pojelo povrće. Ovaj gest šalje pogrešnu poruku. Ako je dezert u planu servirajte ga zajedno sa obrokum umesto na kraju jela.

Pipkanje hrane prstićima pomaže deci da se upoznaju sa novim namirnicama  i njihovom strukturom, koja ponekad može biti veći problem za malu decu od samog ukusa. Roditelji bi trebalo da tolerišu i malo nereda jer on ponekad i pomaže.

• 
•