Šta to čini srećno dete koje se razvija u zadovoljnu odraslu osobu?

 

Odgajiti srećno dete je suština uspeha vaspitanja za mnoge roditelje. A šta je zapravo to što decu, a i ljude čini srećnim?

Najnovija istraživanja o sreći daju iznenađujuće rezultate. Ispostavilo se da je sreća manje uslovljena spoljašnjim faktorima, već da je produkt naših emocionalnih, mentalnih i i telesnih navika, koje pomažu određene procese u telu, koji određuju naš nivo sreće.

Malo je čudno nazivati sreću navikom, ali činjenica da do momenta kad potpuno sazrimo razvijemo naviku da budemo srećni, ili sa druge strane – nesrećni.

Sreća je usko povezana sa tri vrste navika:

1. Šta mislimo i šta osećamo prema svetu i na koji način percipiramo naša iskustva.

2. Određene radnje ili navike kao što su redovno vežbanje, zdrava ishrana i takođe dokazano, redovno osmehivanje i smejanje.

3. Karakterne osobine, kao što su samokontrola, poštenje, mudrost, hrabrost, liderstvo, iskrenost…

 

 

U praksi ove karakterne osobine su samo navike, tendencije da se ponašamo na određen način kada se suočimo sa određenim situacijama. Naravno da ima smisla da što smo više radili na ovim osobinama i trudili se da budemo bolji, bolje mislimo o sebi samim tim smo i srećniji.

Neke od ovih navika su vidljive, svi smo naučeni da bi trebalo da vredno radimo, cenimo i negujemo veze sa drugim ljudima, održavamo naša tela zdravima, vodimo računa o novci i da doprinosimo svojoj zajednici.

Sa druge strane postoje i one druge, koje više spadaju u samokontrolu, kao što je upravljanje našim raspoloženjima, optimizam, zahvalnost… Kad jednom prihvatimo ove navike, one postaju automatske i dobijaju zaštitnu funkciju.

Kako možete pomoći detetu da počne da razvija navike koje će ga kasnije učiniti srećnom osobom?

1. Naučite dete da stvori pozitivne navike koje dovode do sreće. Neka redovno vežba, jede zdravo i neka praktikuje sve ono što ga čini srećnim. Za neke od nas je to muzika, za nekog su šetnje, za neke su dobre knjige, a za nekog kreativno izražavanje.

2. Prihvatite zabavu. Stara izreka da je smeh najbolji lek je istinita. Što se više smejemo, srećniji smo. Sledeći put kad želite da provedete prijatno popodne sa Vašim detetom, odgledajte dobru komediju, ili jednostavno radite ono što vas zasmejava.

I evo sjajnog alata – smejanje nas čini srećnijim čak i kad ga forsiramo. Impulsi iz naših mišića lica nas automatski informišu da smo srećni i odmah poboljšavaju raspoloženje, a da ne pominjemo raspoloženje ljudi koji nas okružuju.

3. Naučite dete kako da upravlja svojim raspoloženjima. Mnogi ljudi ne znaju da mogu sami da odluče da otpuste svoja ružna osećanja i svesno promene svoje raspoloženje. Ali obično je prilično lako shvatiti zašto ste loše volje, teži deo je samovoljna promena raspoloženja.

Prvi korak je uvek priznati svoja osećanja i šta nas je dovelo do njih. Neretko, samo prihvatanje tih osećanja će prouzrokovati da ona nestanu.

Kad je Vaše dete dobro rasploženo, savršen je momenat da prokomentarišete kako je sjajno biti u dobrom raspoloženju i osećati se dobro i kako je gubljenje vremena biti naduren i neraspoložen. Razgovarajte sa detetom o tome kako može promeniti svoje raspoloženje, šta je to što ga uvek oraspoloži? Podelite sa njim šta je to što Vas uvek oraspoloži.

Kad je dete loše raspoloženo, pomozite mu da shvati šta je to što je izazvalo loše raspoloženje i kako bi moglo da ga promeni. Čak i ako u početku, jako retko zaista i uspe da promeni raspoloženje, ubrzo će uvideti kako njegov život bolje funkcioniše kad izabere da se ne duri i svađa.

4. Naučite ga da razgovara sa sobom na pozitivan način. Svima nama sa potrebni posmatrači i neko ko će da navija za nas dok prolazimo kroz teške trenutke. Ko kaže da ne možemo da budemo sami sebi ta vrsta podrške? Zapravo, ko bolji? Istraživanja pokazuju da srećni ljudi daju sebi stalnu sigurnost, odaju priznanja i pohvale.

5. Gajite optimizam kod Vaše dece. On je pravi lek protiv nezadovoljstva. Tačno je da su neki ljudi rođeni kao veći optimisti, ali optimizam može i da se nauči i izgradi. Nagradite pozitivna razmišljanja svoje dece poljupcem, zagrljajem ili osmehom.

6. Pomozite deci da nađu zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima. Istraživanja pokazuju da ljudi primećuju lepotu u svakodnevnim aktivnostima i dozvoljavaju da budu ganuti svakodnevnim čudima života, žive srećnije. Obojite svakodnevni život sitnim zadovoljstvima, pokažite detetu zalazak sunca, toplinu odnosa sa ljudima koje srećemo svakog dana, prolećno cveće, kučence koje se mota ispred naše kuće, radost pronalaženja knjige omiljenog autora, kuvanje ukusnog obroka za Vas i Vašu porodicu. Kao što je Albert Anštajn rekao: „Postoje samo dva načina da živite život, jedan da ništa nije čudo i drugi da je sve čudo“. Deca uče na našem primeru šta je bitno u životu.

7. Naučite ih da razviju zahvalnost. Često zaboravljamo da sreća ne dolazi kad dobijemo ono što smo dugo želeli, već kad prepoznamo sreću u onome što već imamo. Mnogi ljudi smatraju da ne mogu da budu zahvalni dok nisu potpuno srećni i ispunjeni. Ali ako malo bolje razmislite, shvatićete da su ljudi srećni zato što su zahvalni.

Deca još uvek nemaju svest o tome da li su srećna ili ne, samo da njihov drug ima skuplje patike od njih. Ali postoje mnogi načini kako možete da podstaknete zahvalnost kod dece, što predsavlja apsolutnu suprotnost uzimanju svega zdravo za gotovo. Najočigledniji je svesno usmeravanje.

8. Suzbijte poruku da se sreća može kupiti. Kao roditelji, moramo biti svesni činjenice da mi nismo jedini koji podučavamo našu decu o životu. Oni dobijaju stalnu poruku iz medija da je cilj života više novca i više stvari. Na kraju, mnogo je bitnije ono čemu Vi naučite Vaše dete, ali morate da budete svesni da bi trebalo kategorički da se suprodstavite ovim destruktivnim porukama.

9. Naučite ih da ostave prostora za tugu. Život ima i svoje teške momente i nema čoveka. koji nije iskusio patnju na sebi svojstven način. Prepoznavanje tužnih osećanja zapravo nam ostavlja više prostora da se osećamo srećnim, a ne čini nas više nezadovoljnim i nesrećnim. Sreća ne znači potiskivanje osećanja, već prihvatanje i prepoznavanje, i pronalaženje načina da ih otpustimo. Naučite decu da prepoznaju tugu i da ne beže od nje, već da se sa njom izbore.

10. Pomozite detetu da oseti radost doprinošenja. Istraživanja pokazuju da nas osećanje da doprinosimo boljitku naše zajednice čini srećnijim. Naš posao kao roditelja jeste da pronađemo načina da naša deca naprave pozitivne promene u svetu u kom žive, tako da mogu da uče i uživaju u tom iskustvu.